Недавние, 29 июля 2011 года, события в оккупированной части сербского государства (Косово и Метохия) недвусмысленно проявили намерение сил КФОР закрытием административных переходов Яринье и Брняк отсечь север сербского края от центральной Сербии – причем с целью защиты «территориальной целостности Косова». КФОР объявил «таможенные переходы» защищенными зонами, ограничил прохождение транспортных средств с продуктами питания и лекарствами, а правительство Тачи заводит речь о мобилизации.
Еще раз подтвердилось, что все так называемые миротворческие структуры в «Косово» (УН M ИК, КФОР, ЕУЛЕКС) – это закамуфлированные структуры сил НАТО, которые бомбардировали сербов 78 дней и ночей в 1999 году. НАТО оттеснил ООН, о чем свидетельствует и тот факт, что, вопреки Резолуции 1244 Совета безопасности ООН (в которой подчеркнуто: «НАТО и КФОР не смеют нарушать территориальную целостность Югославии и признают Косово как ее составную часть»), Бернар Кушнер 25 июня 1999 года ничтоже сумняшеся издал указ, согласно которому сербская и югославская собственность на «Косово» передавалась УНМИК. То же значение следует видеть и обстрел (15 июня 1999 года) приштинского аэродрома Слатина, соответственно – требование Хашима Тачи, тогдашнего командующего албанской ОАК, чтобы русские «в составе миротворческих сил ООН покинули Косово».
Уже в первом пункте документа, который был принят на Братиславской конференции (2000 г.), посвященной теме «Балканы и расширение НАТО», американские представители потребовали от своих союзников «как можно раньше прийти к признанию независимого государства Косово». С учетом того, что в Европейский Союз скоропалительно приняты почти все союзники гитлеровской Германии, понятно, что в том же пакете нужно удовлетворить и Шиптаре, которые также были в составе фашистской «оси». Оттого Хашим Тачи в 2008 году, отмечая юбилей Мюнхенского соглашения 1938 года, по которому у Чехословакии отнят судетский регион, объявил создание своего квази-государства «Косово». А одновремено таким образом создан еще один глобалистический прецедент – право национального меньшинства при поддержке американской НАТО-империи реализовать абсолютный политический субъективитет и отторгнуть 15% территории суверенной Сербии.
Сейчас, если не поддаваться нравственному безразличию, совершенно понятна позиция пророка и апостола истины, Александра Исаевича Солженицина, в своей речи при получении Нобелевской премии (1972) констатировавшего, что в современной цивилизации все еще преобладает «дух Мюнхена». В этом, со всей очевидностью, убеждает нас и то, что КФОР выступает за осуществление заключительного плана карательной стратегии посланника ООН Марти Ахтисари, хотя этот документ не одобрен и не принят в Совете безопасности ООН.
Осознавая чудовищность албанского террора, американци решили, что косовское НАТО-государство должно иметь опекунов, и посему статус этого сателлитного государства видится в «поднадзорной независимости». Ритуальные преступления, совершенные по отношению к сербам, столь велики, что и ментору Хашима Тачи, нынешнего президента самопровозглашенного «Косова», более чем ясно, что только «поднадзорная независимость» может обеспечить безопасность американских национальных интересов (!) на Балканах.
А НАТО, собственно, печется о безопасности не сербов и других представителей неалбанского населения, а американских солдат. Впрочем, бригадный генерал Фриц фон Корф 15 июля 1999 года заявлял, что у НАТО нет мандата на разоружение Освободительной Армии Косова (ОАК). Более того, официальный представитель Стејт-департмента Джеймс Рубин договор «о демилитаризации ОАК» объявил нарушением Резолуциии ООН 1244. Новерное, это было причиной того, что американская администрация вела себя сдержанно и после мартовских событий 2004 года, когда албанцы устроили погром сербам.
Предпосылки для «поднадзорной независимости» обусловлены балансом «европеизации» Косова и Метохии. После прихода так называемых миротворческих сил в июнк 1999 года изгнано около 240 000 сербов, 20 000 цыган и полностью вся еврейская община. Разрушено 156 сербских храмов, а построено 211 мечетей. Осуществлено более 7000 нападений на сербов, 931 человек убит, а судьба 2 488 захваченных не известна.
Досточтимый господин Владимир Владимирович! Недавний террор на административной границе южного сербского края с Републикой Сербией мы не без оснований видим еще в одном факте. А именно: европейские государства, замешанные в торговле человеческими органами, форсируют новые события, чтобы скрыть свою роль в этих ужасных мафиозных делах, которые велись на протяжении всего времени программированного распада Югославии, причем особенно в Косово и Метохии (что подтверждает непосредственно Доклад Дика Марти, от имени Комитета по правовым вопросам Парламентского Собрания Совета Европы).
В связи со всем этим, многоуважаемый Владимир Владимирович, мы смеем надеяться, что Россия, как постоянный член Совета Безопасности ООН с правом вета, инициирует Резолуцию о положении в Косово и Метохии, о непрекращающемся терроре по отношению к сербскому и неалбанскому вообще населению. Обращаем также внимание на то, что узурпация деятельности миротворческой миссии международных делает проблематичным адекватное отношение членов ООН к Резолуции 1244 Совета Безопасности и ее латентному адактированию, что создает прямую угрозу ответственности Совета Безопасности ООН как функциональной структуры.
Попытка сил НАТО обойти решения ООН непосредственно ставит под вопрос реальное значение ООН для цивилизации, представляя серьезнейшую угрозу для международного правового порядка. А ведь Организация Объединенных Наций и существует для того, чтобы силу права ставить выше права силы. Иначе она превратится в сервис блока НАТО и мировых сил, которые стремятся навязать глобализм как «гуманистический» тоталитаризм. Если Совет Безопасности ООН будет релятивизировать значение Хартии ООН, не придавать должного значения Резолуции 1244 и молча игнорировать Декларацию Генеральной ассамблеи ООН от 18. 12. 1992. о меньшинствах, совершит не что иное как правовые преступления, ибо таким образом нарушит определения международного права, которые обязан чтить.
Мы уверены, конечно, что Россия слышит глас вопиющих униженных сербов. Тем более, что Россия, как страна, сохранившаяся благодаря тому же соборному принципу, на котором сложилась и сербская нация, веками живет в собственной «мультикультурности» и при «власти права», о которых будто бы заботятся нынешние ростовщики, сторонники нового-старого евроатлантического порядка.
Косово и Метохия – место вековых страданий сербов, место сострадания, судилища и компаса мирового разума. Взгляды мира обращены к Росии, которая, победив саму себя, нашла свою душу и смысл традиционной философии всечеловека.
Желая Вам, многоуважаемый господин Премьер-министр, неизменного счастья, а в общенародных делах успехов и удовлетворения, просим Вас принять выражения нашего особого почтения.
В Белграде,
2 августа 2011 г.
Профессор доктор Смиља Аврамов, правовед
Доктор Вера Боич, филолог
Профессор доктор Драгиша Боёвич, литератор
Профессор доктор Даринка Вучинич, литератор
Владимир Димитриевич, литератор
Предраг Р. Драгич Киюк, литератор
Доктор Милан Иванович, медик
Доктор Марко Якшич, медик
Профессор доктор Миролюб Ёкович, теоретик литературы
Профессор доктор Воислав Коштуница, правовед
Академик Василие Крестич, историк
Момир Лазич, литератор
Ангелина Маркович, правник
Академик Драган Неделькович, русист и романист
Академик Драган Пейчинович, экономист
Профессор доктор Милан Петрович, правовед
Профессор доктор Люба Протич, математик
Радомир Смилянич, литератор
Академик Свето Суша
Милорад Црнянин, журналист
Академик Коста Чавошки, правовед
ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА
ВЛАДИМИРУ ВЛАДИМИРОВИЧУ ПУТИНУ
ПРЕМИЈЕРУ РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Врло нам поштовани господине премијеру,
најновији догађаји, од 29. јула 2011, у окупираном делу српске државе (Косово и Метохија) најбоље потврђују намеру КФОР-а да, затварањем административних прелаза Јариње и Брњак, одсече север српске покрајине од централне Србије – а с циљем одбране "територијалног интегритета Косова." КФОР је "царинске прелазе" прогласио заштићеним зонама, ограничио пролаз возилима са храном и лековима а Тачијева влада најављује мобилизацију.
Још једном се потврдило да су све такозване мировне мисије на "Косову" (УН M ИК, КФОР, ЕУЛЕКС) прекамуфлирана мисија НАТО фаланге која је бомбардовала Србе 78 дана и ноћи 1999. године. Да је НАТО суспендовао ОУН сведочи и чињеница како је, супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности УН (у којој се истиче "да НАТО и КФОР неће повређивати територијалну целовитост Југославије и да признају Косово као њен саставни део"), Бернар Кушнер 25. јуна 1999. ургентно објавио указ о преузимању српске и југословенске својине на "Косову" од стране УНМИКА. Истозначно, треба разумети и гранатирање (15. јуна 1999.) приштинског аеродрома Слатина односно захтев Хашима Тачија, ондашњег команданта шиптарске ОВК, да Руси – "у оквиру Мировних снага УН – напусте Косово."
На конференцији у Братислави (2000.), посвећеној теми "Балкан и проширење НАТО", већ у првој тачки овог документа амерички представници захтевају од својих савезника "да што пре предузму признање независне државе Косова." С обзиром да су у Европску унију брзопотезно примљени безмало сви савезници Хитлерове Немачке – јасно је да у истом пакету треба задовољити и Шиптаре, који су такође били део нацифашистичке осовине. То је и разлог што је Хашим Тачи, обележавајући јубилеј Минхенског споразума (1938.) којим је Чехословачкој одузета судетска регија, прогласио своју квази-државу "Косово" 2008. године. Истовремено је, на тај начин обелодањен још један глобалистички преседан – право националне мањине да уз подршку америчке НАТО империје оствари апсолутан политички субјективитет и ампутира 15% територије сувереној Србији.
Сада је, ако то није био случај са морално лењима, несумњиво прихватљив став пророка и апостола истине, Александра Исајевича Солжењицина који је у беседи поводом добијања Нобелове награде (1972.) констатовао да у савременој цивилизацији још увек претеже "дух Минхена". У то нас, крајње транспарентно, уверава и залагање КФОР-а за спровођење завршног пројекта казнене стратегије изасланика ОУН Марти Ахтисарија, иако тај докуменат није одобрен и прихваћен ни на Савету безбедности УН.
Свесни бестијалног шиптарског терора, Американци су одлучили да косовска НАТО-држава мора имати старатеља, па се зато статус те сателитске државе препознаје у "надгледаној независности". Ритуални злочини почињени над Србима су таквих размера да је и ментору актуелног председника самопроглашене државе "Косово", Хашима Тачија, више него јасно да само "надгледана независност" може да гарантује безбедност америчких националних интереса (!) на Балкану.
Уосталом, НАТО и није задужен за безбедност српске и неалбанске популације већ америчких војника. Најзад, бригадни генерал Фриц фон Корф је и тврдио (15. јул 1999.) да НАТО нема мандат за разоружавање Ослободилачке војске Косова (ОВК). Штавише, портпарол Стејт департмента, Џејмс Рубин, уговор "о демилитаризацији ОВК" прогласио је кршењем Резолуције УН 1244. Ваљда је то разлог што је америчка администрација била уздржана и после мартовског погрома, 2004, Шиптара над Србима.
Разлоге за "надгледану независност" условио је биланс европеизације Косова и Метохије. Од доласка такозваних Мировних снага, јун 1999, протерано је око 240000 Срба, 20000 Цигана и свеукупна јеврејска заједница. Порушено је 156 српских богомоља а саграђено 211 џамија. Изведено је преко 7000 напада на Србе, 931 од њих је убијено а непозната је судбина 2488 отетих.
С правом поштовани господине Владимире Владимировичу, најновији терор на административној граници јужне српске покрајине са Републиком Србијом – сагледавамо у још једној чињеници. Европске државе, умешане у трговину људским органима, форсирају нове догађаје како би затамниле своју улогу у монструозном мафијашком послу који је трајао све време у програмираном распаду Југославије, а посебно на Косову и Метохији (што потврђује управо Извештај Дика Мартија, у име Одбора за правна питања Парламентарне скупштине Савета Европе).
Коначно, очекујемо од Вас, поштовани Владимире Владимировичу да Русија, као стална чланица с правом вета у Савету безбедности УН, покрене Резолуцију о стању на Косову и Метохији и перманентном терору српског и неалбанског живља. Исто тако, скрећемо пажњу да узурпација дела мировне мисије међународних снага доводи у питање однос чланица УН према Резолуцији Савета безбедности 1244 и њеном латентном адактирању – чиме се директно угрожава одговорност институције Савета безбедности ОУН.
Покушај НАТО-фаланге да суспендује одлуке ОУН директно доводи у питање важећи и цивилизацијски значај УН и представља најозбиљнију претњу међународном правном поретку. Последично, Уједињене нације и постоје зато да би изнад права моћи ставиле моћ права. У супротном, претвориће се у сервис НАТО-фаланге и светског моћника који глобализам жели да наметне као хуманистички тоталитаризам. Савет безбедности ОУН би, наиме, починио правну безпризорност ако би значењски релативизирао Повељу УН, миноризовао Резолуцију 1244 и прећутно поништио Декларацију Генералне скупштине УН од 18. 12. 1992. о мањинама и тако прегазио одредбе међународног права које је обавезан да поштује.
Такође, уверени смо да Русија чује вапијући глас унижених Срба. Тим пре, што Русија, као земља коју је сачувао исти саборни принцип на коме се одњихао и српски национ, живи вековима сопствену "мултикултуралност" коју су, као и "владавину права", инструментализовали модерни лихвари, заговорници новог старог евроатлантског поретка.
Косово и Метохија су место вековног српског састрадања и место судилишта и компаса светског разума. Очи света су окренуте према Русији која је, победивши саму себе, пронашла своју душу. И смисао традиционалне филозофије свечовека.
Желећи Вам, уважени господине премијеру, добру срећу а у народним пословима радост и успех, молимо Вас да примите изразе нашег особитог поштовања.
У Београду,
02. августа 2011.
Професор др Смиља Аврамов, правник
Др Вера Бојић, филолог
Професор др Драгиша Бојовић, књижевник
Професор др Даринка Вучинић, књижевник
Владимир Димитријевић, књижевник
Предраг Р. Драгић Кијук, књижевник
Др Милан Ивановић, лекар
Др Марко Јакшић, лекар
Професор др Мирољуб Јоковић, теоретичар књижевности
Др Војислав Коштуница, правник
Академик, Василије Крестић, историчар
Момир Лазић, књижевник
Ангелина Марковић, правник
Академик, Драган Недељковић, русиста и романиста
Академик, Драган Пејчиновић, економиста
Професор др Милан Петровић, правник
Професор др Љуба Протић, математичар
Радомир Смиљанић, књижевник
Академик, Свето Суша
Милорад Црњанин, новинар
Академик, Коста Чавошки, правник
Сербская интеллигенция
Приглашаем обсудить этот материал на форуме друзей нашего портала: ""
